Oluja

Neki skriveni kutak da nađem.
Tu da se povučem,  da me nema.

Pitaš me zašto,
a ja ne želim da ti kažem
da u meni neka oluja drema.
I sada se sprema.

Osećam da jaka će biti.
Dugo se spremala da dođe.
Bar to moram ti reći,
da skloniš se negde
dok ne prođe.

Najdublji kutak pećina tamnih
neće pomoći da je smirim.
U misli svoje ovako sive
ne smem sada ni da prigvirim.

Dal' trajaće kratko ili dugo,
to ne znam ti reći.
Ali, ne želim da ta oluja
zasmeta imalo tvojoj sreći.

Zato i tražim skriveni kutak.
Tu da se povučem.
Da me nema.
Osećam je.
Već dugo u meni,
ona se tiho,
podmuklo sprema. 

© Vladimir Đorđević