Dobroj duši

Nećemo srećo ostati mladi,

i ova lepota proći će,

vetrovi iz daljina što stižu,

osmehe odneće, bore doneće.

I zato nemoj štedeti sebe,

ne čekaj sreće tren da kane,

s osmehom sačekaj novi dan,

poklon je svako jutro što svane.

Plućima punim širi lepotu

koju nosiš rođenjem datu,

ne gubi vreme na mizerne duše

koje će ostati na nižem spratu.

Nije svakom sudbina donela

takvu lepotu i mudrost uz nju,

retko se sreću takve duše

koje čak trpe i reč zlu.

I nećemo srećo ostati mladi,

lepota prolazi, mudrost ostaje,

ne zaboravi nikada da srce veliko

u ovim vremenima sitnih duša,

nazad ne ide, ne posustaje.

© Vladimir Đorđević - 2012