Sivi oblaci nad gradom lelujaju
Plaču nad nama i onim što nemasmo
Kada se opet sretnemo slučajno
za ljubav, bojim se, biće prekasno
Početkom proleća slučajni susret
u nama probudi svetove nove
Pustismo brodove naših snova
Jedra razvijena, vetar u kosi,
sunce na zalasku, na palubi bosi
Očima pratismo jato delfina
Bio sam fin, bila si fina
A želje skrivene tištiše duše
kao da sve im se kule ruše
Nismo se predali vrtlogu vina
Bio sam fin, bila si fina
Sivi oblaci nad gradom lelujaju
Plaču sve jače nad onim što nemasmo
Kada se ponovo sretnemo slučajno
za ljubav, bojim se, biće prekasno
...
"Prekasno (bio sam fin, bila si fina)"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар