Idu dani

 

Idu dani.

Idu, ali teško.

Idu dani, svađaju se s greškom.

Grešne duše samo greške prave,

grešne duše same sebe dave.

 

Idu dani, i svi mi sa njima.

Idu dani i nosi ih plima.

Plima nečeg čem nismo dorasli;

i da jesmo, ne bismo se spasli.

 

Idu dani ka obodu Sveta

tamo gde je vodopad slobode.

Dal' je ravno il' kuglom šetamo?

To pitanje nikako da ode.

 

Idu dani, mrcvare se s nama.

Idu dani; dan je, pa je tama.

A kad tama uđe u sve pore

snovi stignu, pošalje ih nebo,

pa slušaju šta zvezde govore.

 

I dokle će tako ići dani?

Dokle ćemo ostajati sami?

I dokle će Bog čekati znake?

Dok snove nam iskljucaju svrake?

 

....

© Vladimir M. Đorđević

decembar 2020