Jutrom se budiš
uz pahulje snežne,
kroz prozor ih gledaju
tvoje oči nežne.
Zima je tebi
ljubavno doba,
poželi svako,
te tvoje usne,
promrzlo slatke,
da poljubi proba.
Al' ti za druge
tad i ne haješ.
Te slatke usne,
pod plaštom pahulja,
uz pogled pun sreće,
samo meni daješ.
I sneg sve gušći
dok lica nam kvasi,
shvatam da tvoj sam,
osećam, moja si!
©
Vladimir Đorđević - 2011
Нема коментара:
Постави коментар