Svako ima svoje sutra

 

Zašto mi ne daš da zaspim mirno?

Zašto mi noći tugom bojiš?

Zar nije dovoljno što mi po danu

ma gde god krenuo, pred očima stojiš?

Zašto me preneš kada je najlepše?

Zašto u snove svraćaš mi često?

Zar nije dovoljno što u mom srcu

ma koga voleo, posebno zauzimaš mesto?

Zašto ne volim noći bez tebe?

Zašto se budim pa budan sanjam?

Zar nije dovoljno što sam sebe

zbog onog što učinih, do jutra proganjam?

Zašto mi ne daš da zaspim mirno?

Zašto mi šalješ umorna jutra?

Za oboje bilo bi bolje da nazoveš i tiho kažeš -

Zaboravi me.

Ti imaš svoje,

Ja svoje sutra.

© V. Đorđević - 2014