Kada bi na tren
pogled skrenuo
sa već izlizane i
dosadne stvarnosti
i dzvirnuo na
kratko ka nestvarnom -
ka svetu što se
kroz snove ogleda
kao mašta u
zakrivljenom ogledalu;
možda bi ponovo (onako
slučajno)
pronašao svoje
davno izgubljene dečije želje
i prepustio im
se, da te kroz život vode.
Jer, zaboraviti
da si u duši još uvek dete
isto je što i sam
sebe živoga sahraniti
i nemušto kroz
život koračati, bez cilja.
© V. Đorđević - 2014
Нема коментара:
Постави коментар