Zaboravim te

Zaboravim te

Na tren, dva

Možda sat, ili tri

Ponekada ceo dan prođe

da ne mislim o tebi

Odagnam nekako lepa sećanja,

zagubim se u vrtlogu života,

udarim tri puta jako po grudima

(srce bez tebe ume često da stane)

i, naredim duši da ne boli.

Zaboravim te

Na sat, dva, možda i tri

A onda na tren proleti neko sećanje

Ma jak sam ja - tada glasno kažem

Pogledam oko sebe - Život ide dalje

Uzavreli pločnici moga grada

nose masu neotkrivenih ostrva

spremnih da prime Robinzona

Krajičkom oka posmatram, biram

Na koje bih ostrvo?

Da se osamim i zaboravim prošlost,

da oteram i poslednje sećanje na tebe

Zaboravim te

Ponekada i ceo dan proleti

a da mi tvoj glas iz daljina

ne zapara uho.

Ali, kada veče zavlada

vodeći me ka tamnim stazama noći

koje više nema ko da osvetli

svojom lepotom, osmehom, nežnošću,

počinju da nadolaze reke nedostajanja

I donose mi sva ona podavljena sećanja

i one radosti naše

i smeh, i suze

A onda nastupi noć

Sećanja nadrastu najveće planine

I guše do zore

Zaboravio bih te

Veruj mi

Da naše noći nisu bile samo naše,

da naše reči nisu bile iskrene,

da naša srca ne kucaju u istom ritmu

i naše misli nisu na istoj talasnoj dužini

Veruj mi

Zaboravio bih te

...

"Zaboravim te"

© Vladimir Đorđević, 2019.

…

photo by © Željka Dimić

Subotica – Palić, februar 2017.