3. 1. 2019.

Da li ću moći?


Lavirintom sećanja lutali su snovi
i tražili tren rađanja svih nada
Nada da ću sresti sa nebesa zvezdu
Nada da će Mesec ljubav obasjati
i da će mi Ona svoje srce dati.

Rađale se nade, budile se želje
Godinama tražio sam oči koje sjaje
Poseban to sjaj je što budi veselje,
ali dušu krije, ljubav teško daje.

Prošle su kroz život zvezdice i zvezde
Uvek sam ih pustio da nebom odjezde
I lepe su bile, i bile su sjajne
Ali, ja sam čekao njene usne bajne
Usne koje skrivaju neobične tajne

Lavirintom sećanja snovi su se pleli
Tražili su tren kada sam u mašti
naslikao zvezdu koju ću voleti

Godine su prošle
Odreko se nisam svih dečačkih želja
Al' sada se pitam - Da li ću i smeti?

Dal ću smeti poljubiti njene usne nežne,
kroz kosu joj mirisnu ja prstima proći,
pa niz vrat i rame usnama šarati,
svaki delić sebe nesebično dati,
maštu moju sa njenom na platnu pomešati,
da najlepšom dugom ka nebu poleti.

Da li ću uspeti granicu da pređem?
Zar da kaljam ono što sveto je meni?
Cenim je, poštujem i nevino volim

Dal hrabrost ću sakupiti da milujem nekog
o kome sam sanjao skoro svake noći?

Eh, da li ću moći?
Eh, da li ću moći?

...
"Da li ću moći?"
Vladimir Đorđević,
3. januar '19

Нема коментара: