Da li ću moći?

Lavirintom sećanja lutali su snovi

i tražili tren rađanja svih nada

Nada da ću sresti sa nebesa zvezdu

Nada da će Mesec ljubav obasjati

i da će mi Ona svoje srce dati.

Rađale se nade, budile se želje

Godinama tražio sam oči koje sjaje

Poseban to sjaj je što budi veselje,

ali dušu krije, ljubav teško daje.

Prošle su kroz život zvezdice i zvezde

Uvek sam ih pustio da nebom odjezde

I lepe su bile, i bile su sjajne

Ali, ja sam čekao njene usne bajne

Usne koje skrivaju neobične tajne

Lavirintom sećanja snovi su se pleli

Tražili su tren kada sam u mašti

naslikao zvezdu koju ću voleti

Godine su prošle

Odreko se nisam svih dečačkih želja

Al' sada se pitam - Da li ću i smeti?

Dal ću smeti poljubiti njene usne nežne,

kroz kosu joj mirisnu ja prstima proći,

pa niz vrat i rame usnama šarati,

svaki delić sebe nesebično dati,

maštu moju sa njenom na platnu pomešati,

da najlepšom dugom ka nebu poleti.

Da li ću uspeti granicu da pređem?

Zar da kaljam ono što sveto je meni?

Cenim je, poštujem i nevino volim

Dal hrabrost ću sakupiti da milujem nekog

o kome sam sanjao skoro svake noći?

Eh, da li ću moći?

Eh, da li ću moći?

...

"Da li ću moći?"

Vladimir Đorđević,

3. januar '19