Nestala

I ponovo,

ponovo sam te tražio

Od prvog koraka napravljenog u snu

do obzorja nad horizontom ugašene nade

Tražio sam te koracima tihim

Tišim od šapata izgubljenih sećanja

koja, pritvorena u najdublju svest,

šaputanjem mute bistrinu pogleda

na novi svet, nove ljude, ljubavi nove

Lutao sam snom

Zagledao svaki kutak naših tajni

Oslušnuo svaki zaostali eho tvog osmeha

Omirisao cvetove koje si, u prolazu,

pomilovala i okitila svojom mirisom

Tražio sam te

Tražio u snu

Tražio sam te do poslednjeg koraka,

do obzorja nad horizontom ugašenih nada

A onda je zora dovela novi dan

Sunce već uveliko raspršuje snove

i bezbroj sitnih kapi preostale mašte,

sazdane davno od naših prikrivenih želja,

u vidu usplahirene pare, sada beže ka nebu

Možda će gore pronaći odgovor

Možda će, lutajući iznad oblaka,

saznati  -

Zašto si? Kako si? Gde si?

Nestala…

...

"Nestala"

© Vladimir Đorđević

…

photo by © Željka Dimić