Zamrla je svaka reč u meni.
Stihovi se jure na papiru.
Nesta zlatne niti što ih spaja.
Istrošio život sve snove i želje.
Svega nekad beše, sad dođoh do kraja.
Poziva me opet ona lepa ptica
što duginim bojama je okitila perje.
Dugo nije svraćala, lutala je nebom
u potrazi za dolinom izgubljenih nada.
Videla je čak sa neba da predugo čekam.
Noćas slete pokraj glave što u snove pada.
Zadnji snovi odsanjani ostaju u pesmi.
Ptica cvrkut tužni pusti da objavi zoru.
Povede me stazom duge ka nebesko plavom.
Ostaviću želje, nade, i poneku ljubav.
Neka večno budu prekrivene travom.
...
"Ka nebesko plavom"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар