Imala je jednu želju,
njen da budem i ničiji više,
nisam znao kako se -
"tvoj zauvek" oblacima piše.
Karakter joj jak ko stena,
i principi, i inati,
al' umela nikad nije
moju ljubav da prihvati.
Volimo se znam, i sada,
a ponos nam ljubav kvari,
samo želim da se vrate
oni naši dani stari.
Čemu onda sumnje silne,
čemu ponos i inati,
kad i njena a i moja
duša jeca, duša pati.
…
Čemu ponos?
Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар