Ne tumbaj mi misli lepo posložene.
Ne uleći u vazdušni prostor moje tajne doline.
Ne razbijaj ni šapatom tišinu usamljenih noći.
Previše sam naviko na zvukove
jedinog mesta koje može sakriti moje reči.
I samo huk vodopada, kroz čiju se izmaglicu
krišom ušunjavam u taj mali svet,
sme narušiti ustaljeni red snova
što noću dolete u dolinu tajni
na svoje praiskonsko i čisto pojilo.
Ispijajući svoj sok života
krajičkom oka promatraju pokrete mog pera
dok skiciram njihove obrise.
To je jedini način da bar delić njihovih tajni
sačuvam za sebe i prenesem ih Vama.
Ne tumbaj mi misli lepo posloženih
obrisa nestvarnog na papiru.
Ne šapući.
Ćuti.
…
Dolina snova
Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар