Ne diraj tamo gde najviše boli

Ne diraj tamo gde boli

Ne kopaj po rani, ne soli je solju

Zarasla brzo je, al' ispod krvari

čim se u snu prisetim svih čari

Ne smem sećanja o tebi da vraćam

Oči zatvaram pred slikom tvojom

Mimikom lica krijem da život je

za mene samo košmar bez tebe

Osmesi retki, škrti i bolni

Pogledi prazni daljinu love

Nikada odgovor našao nisam -

Zašto se dvoje uvek rastaju

baš onda kada se najviše vole?

Ne diraj tamo gde boli

Rana je zarasla, al' brzo se vrati,

i svakoga puta sve više peče

Ponekad poželim da dan potraje

jer, najviše zaboli kad stigne veče

Sada bih proguto sve one reči

Sav onaj bes bih lancima stego

Ne diraj tamo gde najviše boli

Zar ne shvataš da sam to učinio

da bih od ljubavi koja me plaši

i od tebe, prelepe, nežne

na kraj svemira bezglavo pobego.

Ne diraj tamo gde najviše boli

Ne znaš ti kako je, jedina moja,

kada se ode a beskrajno voli.

...

"Ne diraj tamo gde najviše boli"

Vladimir Đorđević, decembar '18