Ponoć (...naša lađa...)

Požuri

Tačno u ponoć isploviće lađa

Plovićemo ka zemlji snova,

preko okeana penušavih želja,

praćeni vetrom potajnih nadanja

što jedra puni vilinskim dahom.

Požuri

Na lađi mesta je samo za dvoje

Plovićemo prostranstvom neznanim,

talase seći neobuzdanom maštom,

orošeni kapima uzburkanih strasti

tražićemo obalu beskonačne sreće.

Požuri

Zauvek čuvaću mesto za tebe

Požuri, jer

ponoć već šunja se oko meseca

Sa drugom ne želim u Zemlju snova

gde stablo ljubavi večito rađa.

Požuri

Bez nas ne želi ka zemlji snova

da isplovi malena purpurna lađa.

...

"Ponoć (...naša lađa...)"

V. Đorđević, decembar '18