17. 12. 2018.

Mirisi vernosti

Kada odeš
zamislim da otišla si na dalek put
I čekam
Čekam da se vratiš

Kao verni pas, 
koji zna da gazda ga voli,
sedim na tremu
sa pogledom uprtim u daljinu
I čekam

I znam da ćeš doći, jer
naše igre ništa zameniti ne može
Našu sreću ne može kupiti zlato
A našu ljubav, uzvišenu,
ni za koga dodirljivu,
ni pomeranje tektonskih ploča
uzdrmati ne može.
I zato, čekam.

Znam da ćeš se odnekud
iznenada nasmejana pojaviti, i
željna naših igara, sesti kraj mene
Ćutanjem ćeš tražiti izvinjenje
ne znajući da sam sve oprostio
još onda kada te ugledah
kako razdragana, bosa, 
preko našeg polja trčkaraš.

I zato, čekam
Znam da si morala otići
da bi se vratila 
zaljubljenija i srećnija no što si bila
Jer, naša sreća se ne kupuje zlatom,
a naša ljubav uzvišeno čista
nastala od poslednjih iskri ugašenih nada
pregoreti nikada neće.

Na tremu ležim
Pogled uprt u daljinu
Ka liniji što razdvaja zemaljsko od nebeskog
Staza kojom si otišla i dalje miriše
na tvoja nežna, bela, mekana stopala
Ostavila si trag kojim ćeš se vratiti
Ostavila si mene, da verno čekam
i čuvam zelena polja
čija je trava upijala svaku našu radost,
a divlji cvetovi što kroz nju pupolje
upamtili svaki trepet naše ljubavi.

I čekam
Kao verni pas

Vazduhom, iz daljina,
povetarac donosi mirise tvoje
Upijam ih pogledom te tražeći
razdraganu, bosonogu, 
željnu naših nežnosti.
...

I zato, ako ponovo odeš,
zamisliću da otišla si na daleki put
I čekaću
Čekaću da se vratiš
...

"Mirisi vernosti"
V. Đorđević, decembar  '18

Нема коментара: