Govoriš - "Ne dam te nikome!"
Kažeš - "Samo si moj!"
Ponavljaš - "Sebična? Jesam!"
Dodaješ - "Imaš taj spoj."
A ja budala (rođen sam takav)
jezik zauzdati nikad ne umem
pa istinu govorim uvek pred tobom
i na posletku ostanem rumen.
Postiđen sobom, a više od straha,
jer, znam, ka drugoj pogled ne praštaš,
na tren ostanem bez bila i daha
i čekam da kažeš (ljutito slatko)
o kakvoj novoj kazni maštaš.
Uzalud skakućem tad oko tebe,
uzalud činim da shvatiš taj greh
Ta nisam ja kriv - govorim tiho
- što oči mi dade, Njegov je peh.
Al' volim tu slatku sebičnost tvoju
Govori više od mnogih reči
Samo se moram smiriti malo
Jer, gde ti nagaziš, ništa ne leči :)
...
"Sebično moje"
V. Đorđević, Decembar '18
Нема коментара:
Постави коментар