14. 12. 2018.

Razmažena bićeš


Tiho, na prstima, pobegoh iz sobe.
Da te ne probudim i jutro oskrnavim.
Maštom mojom stvoriću tvoj najlepši dan.
...

Iskradam se lagano dok pogledom pratim
raščupanu kosu, ozareno lice
Dugo te već znam, ali, znao nisam
da sreću ti donose te slatke sitnice

Razmažena bila nisi kada te upoznah
Naviknuta na životne prepreke i boli
Vreme je da spoznaš i tu drugu stranu
Da osetiš kako se nesebično voli

I samo ti spavaj, ušuškana, topla
Ne dozvoli jutru da prekine snove
Neću ja daleko, samo se iskradam
da osmislim za te poslastice nove

A kada se probudiš, pomislićeš - San je!
"Dal' oči otvorih, il' još maštam samo?"
Nemoj biti uplašena od novog užitka
Srce me nagovori da sreću ti damo

Razmažena bićeš, obećavam sebi
Razmaženo mekana, paperjasto nežna
Volim da te gledam začuđeno slatku
Dok kamin pucketa, a jutra su snežna.

...

"Razmažena bićeš"
V. Đorđević, decembar '18

Нема коментара: