Razmažena bićeš

Tiho, na prstima, pobegoh iz sobe.

Da te ne probudim i jutro oskrnavim.

Maštom mojom stvoriću tvoj najlepši dan.

...

Iskradam se lagano dok pogledom pratim

raščupanu kosu, ozareno lice

Dugo te već znam, ali, znao nisam

da sreću ti donose te slatke sitnice

Razmažena bila nisi kada te upoznah

Naviknuta na životne prepreke i boli

Vreme je da spoznaš i tu drugu stranu

Da osetiš kako se nesebično voli

I samo ti spavaj, ušuškana, topla

Ne dozvoli jutru da prekine snove

Neću ja daleko, samo se iskradam

da osmislim za te poslastice nove

A kada se probudiš, pomislićeš - San je!

"Dal' oči otvorih, il' još maštam samo?"

Nemoj biti uplašena od novog užitka

Srce me nagovori da sreću ti damo

Razmažena bićeš, obećavam sebi

Razmaženo mekana, paperjasto nežna

Volim da te gledam začuđeno slatku
Dok kamin pucketa, a jutra su snežna.

...

"Razmažena bićeš"

V. Đorđević, decembar '18