Ovde i sada

Kažu da se nekad dva dela duše

ne mogu uklopiti na jednom mestu,

u jednom vremenu, ali se zato,

u nekom drugom vremenu,

u nekom drugom prostoru,

pronađu i uklope.

Zamisli samo,

nekog mene i neku tebe

u nekom paralelnom svetu,

u svetu gde je sve izvrnuto naopačke,

gde Sunce izlazi na Zapadu

a zalazi na Istoku,

gde su okeani kontinenti,

a kontinenti okeani i mora.

U tom svetu reke bi bile uski puteljci

i spajale bi kontinente,

a kakve smo sreće nas dvoje,

večno bi lutali tim puteljcima

od kontinenta do kontinenta,

tražeći se uzaludno.

Zato,

ne verujem više u paralelne svetove,

ne verujem da ćemo se naći

u nekom od njih.

Više ne verujem ni u sledeće živote,

u kojima bi se možda i srele naše duše.

I ne treba mi kataklizma

koja bi izvrnula Svet naglavce da shvatim

koliko te želim, koliko te volim,

Ovde i Sada!

© Vladimir Đorđević - 2012.