Pronašao sam kutiju
sa sitnicama zaboravljenim, tvojim.
Slučajno,
dok tražih nešto sitno, nebitno.
I tek sada vidim datum na kalendaru.
Tek sada čujem glas tvoj
koji mi šapuće "danas je naš dan".
Shvatam da ništa slučajno nije.
Na ovaj smo dan pre godina par
nasmejani bili.
Ljubav i sreću krili nismo.
Dozivali smo se očima.
Ruke su već znale svoje staze.
Glasove puštali samo smo u mraku
a mirisi već bili su potpuno nam isti.
Dok gledam pismo koje si tada ostavila,
u sebi se molim da odgovor nađem.
Da sam ga tada pročitao,
da ga nisam bacio
u staru kutijicu sa sitnicama,
ti bi još uvek bila tu.
© Vladimir Đorđević - 2012
Нема коментара:
Постави коментар