U slobodnom letu,
oko mene, u meni
uskomešale zlatni mir
Uzalud se trudim
da ih uhvatim
Najfinija mreža od svile
(poklon od nebeskih sila)
ne pomaže u lovu
na uskomešane reči
U talasima nadolaze
Roje se, nadiru, dave
Ni ređanje u stihove
ne uspeva da ih smiri
Previše ih je
Svaka od njih
nosi otrove prošlosti
Naoštrile žaoke
Spremne da ujedu
Bežim
Bežim od roja koji ubada
Bežim najsporije
dok u sebi gajim nadu
da će me ipak stići
Ma koliko bolni
ujedi prošlosti prijaju
©
Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар