Jutros se
na tankoj niti
sunčevog zraka
sa udicom iskovanom
od srebra jutarnje rose
i mamcem letnjih mirisa
upecala pesma bez smisla.
Besmisleno se
praćakala površinom reke
narušavajući žubor brzaka.
I nisam izdržao.
Poželeh tri želje.
Ali, kada mi šapnu reči
koje će ostati naša tajna
vratih je u nepovratnu reku,
bez izvora i kraja.
©
Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар