"Tačno u ponoć" -
prošaputa ona,
i nesta u magli, ledeno beloj.
Ja ostadoh sam i te noći,
kad obeća ona da opet će doći.
I svaku ponoć dočekam budan,
čekam njen lik da ponovo dođe,
U snove padnem tek u zoru,
kad noćnih ptica dozivanje prođe.
Još uvek te tihe reči pamtim,
još uvek nadam se susretu novom,
I zato svaku novu ponoć
stihom okitim, posebnim
slovom.
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар