Volja

Nemam više ni volje, ni snage

da širim reči što s neba dolaze

Koliko širio, govorio, voleo;

uvek je neko lepu reč gazio.

I gubim nadu, preostale snove.

Muti se pogled staza ka Raju.

Zapitam se, dok pustoš gledam -

Da li slepilo krivo je za to?

Ili se gušim u pogrešnom sjaju?

Visine

I uvek ode neko

putem meseca punog.

Zraci se njegovi k'o staza raspu

i naprave prolaz za nove daljine.

A zvezde ćute.

Ćute li, ćute.

Znaju da duša odlete

na poslednje pute.

Večito

Ne mogu te gledati istim pogledom kao pre.

Prošle su kiše jesenje što vid mi mute

i srce priključuju na svemirske aparate

da zbog turbulencija unutar komora

duša i telo više ne pate

Mahovina

Osušila se na kori hrasta.

Sve što raste sebe prerasta.

Izraste, preraste, postane prošlost.

Hladne svežine pod dlanom nema

kada je pomilujem i omirišem.

Kao da drema, k'o da je nema.

Okovi slave (deo pesme)

Prekrivena zaboravom,

prelivena ćutanjem povređene duše,

kišama gustim oprana od srama,

čeličnim lancima sudbine okovana,

olovnim tegovima pritusnuta na dno,

čekala je, čekala, i sanjala;