Iz senke

 

Nekada su ljudi poštovali Svemir

i sve dato Bogom s nebeskih visina

Čudiše se onom što nejasno beše

Al' nagrnu na njih podle tame plima

Šapat savesti

 

Vidiš li ove tamne oblake

što su se nadvili pod svetlom slobode?

 

Vidiš li ova klonula lica

koja glume spasioce i proroke?

Sveća

A samo sam sveću zapalio.

Samo sam hteo da osetim miris dima.

Da zamiriše na one dane sreće.

Na one dane kada smo smehom rasterivali noć.

One dane kada je ljubav imala moć.

 

Kroz nove živote

 

Da li znaš da prvim zračkom svetlosti pri rođenju

prizivaš  svetlost na kraju tunela?

Tunela koji je kratak, ili dug, a zove se život.

Sudbine prelja

 

Bejah nekad u cvetu mladosti

Prepun snova, ludosti i želja

Al' sve to mi oduze sudbina,

ili beše sudbinina prelja

Isplete mi džemper od olova,

da osećaj ljubavi izgubim

Zaplete mi život u čvorove,

ni najbliže više ja ne ljubim