Kroz nove živote

 

Da li znaš da prvim zračkom svetlosti pri rođenju

prizivaš  svetlost na kraju tunela?

Tunela koji je kratak, ili dug, a zove se život.

 

To parče beskrajnog svemira biva ti podareno

da vidiš makar zrno nestvarnog sna koji si snio

dok su rasparčani delovi tebe lutali mrakom vasione.

 

Da li znaš da je sve  što činiš na ovom svetu

samo skup tvojih reinkarnacija podojenih znanjem

iz prethodnih putovanja kroz stvaranja i umiranja?

 

I svaki novi nastanak, svako tvoje novo rođenje,

da li ti se čini poznatim?

 

Da li si nekada zastao i sebi rekao -

Ovo sam već video, doživeo, iskusio?

 

Da li sanjaš snove iz prošlosti?

One daleke prošlosti upakovane u novo vreme.

U ovo novo vreme, tebi i mnogima nepoznato, jer

više si voleo ona davna prostija i lepša vremena,

u kojima je čovek bio čovek.

 

Koračaš kroz ovaj novi, ko zna koji put, dati život.

I priželjkuješ svetlost na kraju  tunela.

Možda će onaj sledeći vratiti sećanja na  lepše trenutke.

 

"Kroz nove živote"

© Vladimir M. Đorđević

Novembar 2020