Sveća

A samo sam sveću zapalio.

Samo sam hteo da osetim miris dima.

Da zamiriše na one dane sreće.

Na one dane kada smo smehom rasterivali noć.

One dane kada je ljubav imala moć.

 

Samo sam sveću zapalio.

Njen opori miris još uvek u meni tinja.

Zapalih je, pogledah plamen, i rekoh sebi -

Ne, nismo srasli, iako mislimo da smo odrasli.

Nismo srasli, nismo razumeli sve te trenutke lepe.

Nismo gledali ulice slepe.

 

I nismo sveću upalili.

 

Da njen je miris opio nam čula

i danas bismo zajedno bili.

 

"Sveća"

© Vladimir M. Đorđević, 2020