Bejah nekad u cvetu mladosti
Prepun snova, ludosti i želja
Al'
sve to mi oduze sudbina,
ili beše sudbinina prelja
Isplete
mi džemper od olova,
da
osećaj ljubavi izgubim
Zaplete
mi život u čvorove,
ni
najbliže više ja ne ljubim
Bejah
čio, i sada sam bogme
Bejah
lud, napustilo nije
Bejah
dobar i zlotvoru poslednjem
Voleh
samo taj miris slobode
Al'
sudbine prelja me zanese
Okrenu
mi točak prelom svojim
Sad
se čudim gde odlazi život
I
tučem se s onim čeg' se bojim.
© Vladimir M. Đorđević
(kazuje Željka Dimić)
…
Нема коментара:
Постави коментар