Neću im reći da dobro ih poznajem.
Neću im reći da dobro razaznajem
kukavice od onih stamenih;
onih što poslednju kap krvi daće,
onih što i nad nepoznatim prolaznikom
koji leži na trotoaru besmisla, zaplakaće.
Neću im gledati sirova lica,
niti ću zboriti o njihovim manama;
nisu za sebe a kamoli sa nama.
Neću ih moliti, kumiti, dvoriti.
Neću im ni neslanu čorbu zasoliti.
Samo ću s' nekog devetog neba
slušati šta čine kad neko ode.
Slušaću.
Hoće li zaplakati za mnom?
...
© Vladimir M. Đorđević
Septembar 2020.
Нема коментара:
Постави коментар