Ne mogu se reči, gumicom,
potezom besnim, olako,
zbrisati s papira
Ne može se neizabrano a voljeno
baciti na gomilu neželjenog
đubrišta života.
Neće!
Ne želi iz misli da ispari
onaj osećaj lebdenja
između Meseca i Zemlje
izazvan glasovima nestrpljivog htenja
da saznaš gde je kraj nebu
Gde je kraj vama?
I noćima tražiš, želiš
Tri metra Meseca dovoljna su
da vrate neizbrisane slike
njenih očiju, usana, kose.
Tri metra Meseca,
malo srebrnog praha,
poneka zvezda padalica
I reči, reči koje brišeš
a one iznova, uporno
sleću sa neba.
...
"Tri metra Meseca"
© Vladimir Đorđević
Нема коментара:
Постави коментар