Ponoć (odlazak)

Senke su plesale uz mesečev zvižduk

Srebrni prah je prekrio travu

Zvezde su nemo gledale farsu

u strahu da osete novu romansu.

Slavuj zapeva uspavanku novu

Razaznajem tugu njegovog poja

Kad noć nadođe tišinom zaplivam

I na tren se setim - Bila si moja.

Ponoć će proći, a ja još budan

Možda sam uvek bio ti čudan

Te lude misli što mi se roje

do jutra pesmu novu skroje.

I nisam kriv, kriva je noć

Uz nju osetim posebnu moć

Odnekud sleću mi reči i rime

U svakoj osetim tvoje ime

Evo, već ponoć je

Pusti da dišem

Ove ću noći o tvojoj izdaji

poslednju pesmu nebu da napišem.

A kada dođe sledeća ponoć

znaćeš da tebi sam poslao stih

Znaćeš da nema me, da nebo me grli

Da odoh od sebe, odoh od svih.

...

Ponoć (odlazak)

© Vladimir Đorđević

mart, 2019.