Tiho

Ako napišem reč

ukopaću sebe u stih

I tu ću ostati, zauvek

miran i tih

Tišinom zborimo, stih nam je kletva

Reči se ređaju, besciljno prazne

U glavama slike se ređaju razne

Znam da sudbina dati nam neće

ni tren pogleda, nimalo sreće

Znam da vreme lepotu krade

Tad gube se nade, zamrznu slike

Tad nestaju one želje velike

Svaka je reč još jedan teg

Moje misli kreću u beg

Što dalje od tebe, tih osećanja

Da bol bude mekša i manja

Napisah reč, napisah stih

I srce, i duša, i misli bole

Al' ostaću noćas

miran i tih

...

"Tiho"

© Vladimir Đorđević

Portal (Gubljenje vremena)

Tražeći portal vremeskih zona

i staza raznih između svetova

reših da napravim bliznaka, klona

koji će rešiti sudbinu vetrova

Pustih da luta i sakuplja znake

postojanja beskrajnog svemira

I dok je šetao  kroz crne rupe

nije mi srce davalo mira

Čekah da saznam tajnu tame

i da li vreme uopšte postoji

Pitah se da li je svemir stariji

il' neko drugi vreme nam kroji

Trajalo tako je dugo, baš dugo

Čekao sam da bliznak se vrati

Znatiželju moju suludu

mogo je samo on da prekrati

Nije se vratio sa tog puta

i ne znam gde je i šta sad radi

Samo sam shvatio - vreme je varka,

postojanje je svemirska barka

kojom ploviš kroz trenutke,

tražiš skrivene luke i kutke,

gledaš na sat a vreme se troši

Dobri nestaju, ostaju loši

...

Portal (Gubljenje vremena)

(blog verzija)

© Vladimir Đorđević

Ne smem dalje

Nemoj mi pisati bajke

Previše sam ih u detinjstvu čitao,

previše ih u životu proživeo,

previše ih i sam napisao.

Ne piši mi bajke

Odavno saznah da život bajka nije

Iza svake preslatke reči

neka se namera potajna krije

Svaki stih mi poruku šalje

a svest mi govori - Ne smeš dalje

Ne opijaj bajkama moju sujetu

Pomisliću da jedini sam na svetu

Da jedino ja u bajci živim

I kada se probudim iz naših snova

jedino tebe za pogrešne reči,

ma koliko da ti se divim,

mogu da krivim

Jer,

moja bajka mi šapuće tiho

Bez tebe moram

Moram da živim

...

"Ne smem dalje"

© Vladimir Đorđević

Zapeče

Danas ni reč napisao nisam

Ma, lažem

Napisah redova par

Kako i ne bih, ukleti dar

Razlog je tužan

Previše

O tome se samo u duši piše

Ne volim tužne trenutke

Ne volim kada na nebo odnesu

najsvetlije ljudske belutke

Ali, život ne staje

Ponekad zapeče

Zapeče one što ga vole

pa ih svačije muke zabole

...

deo pesme "Zapeče"

© Vladimir Đorđević

Ćutnja

Danas, tišina.

Samo neka muzika svira.

Osetila je da može i sme.

Nije život tišina.

Život je pesma.

Nekada tužna, nekada radosna.

Ma kakva bila, probudi nas.

Ne znam da li postoji mesto

gde mogu se sakriti i oni nesalomivi?

I oni imaju dušu.

I oni vide sve.

A ćute.

Dokle će ćutati ne znaju da odgovore.

Možda i ne žele.

Ćutnja je govor duše, trpljenje, bol.

Ćutnja je ono stanje svesti pred bes.

Ćutnja je tišina bez pogovora.

Ali, kad ćutnja prestane,

sve prestati mora

...

"Ćutnja"

© Vladimir Đorđević