Voli sebe i sve što je tvoje

Svoje nedoživljene strasti

mimikrijom običnih pokreta skrivaš

Nedostižne želje mašte

potajno, da ne vide drugi,

kada noć uveliko opije čula,

sa osmehom na usnama snivaš.

I tako živiš, od danas do sutra

Ista ti sviću jutra, i jutra

Gde je ta hrabrost koju čuvaš

i ljubomorno u svećice duvaš

dok godine nižu se i Život prolazi?

Zašto se svake večeri tužne

pitaš dal' si na pravoj stazi?

Ne umem pomoći, al' mogu ti reći -

Svako ko okrene leđa sreći

sam sebe laže k'o neprijatelj najveći.

Doživi strast ljubavi prave

od koje ostanu i poneke rane!

Doživi ono čega se bojiš

jer zato na ovom svetu postojiš!

Oseti čar životnog bola,

ne živi život nikad do pola!

Šta da ti kažem?

Istina to je!

Voli sebe i sve što je tvoje!

...

"Voli sebe i sve što je tvoje"

© Vladimir Đorđević

Daljina blizine

Osećam

Bliža si mi no inače

Vetrovi noću donose tvoje snove u moje

I gledamo isto nebo

A sazvežđa nam se pakosno smeše;

Tako blizu, a ipak, ipak daleko

I znamo da tu smo, nadomak jedno drugom

Oboje osećamo magnetne sile

što srca nam privlače

Po krevetu se prevrćemo u znoju želje

da jedno drugo u oči pogledamo

Da bar jednom se susretnu dva daleka sveta

što sanjaše ljubav nedostižnu

Osećam, blizu si

Poznajem mirise koje prostranstvima širiš

Tako si blizu, a tako, daleko

Sa Meseca, krišom, u snove mi viriš

...

"Daljina blizine"

© Vladimir Đorđević

Neka plače nebo (Пусть небо плачет)

Nek zaplače nebo

Neka majske kiše što duže padaju

Nek sakriju suzu što obraz mi peče

Krenula je kad mi Ona hladno "zbogom" reče

Nek zaplače oblak što dušu mi tišti

Neka kapi krupne speru svu gorčinu

Nek svemir zatutnji gromovima silnim

Bez nje ja ne umem na zemlji da živim

Neka nebo plače, nek rida, nek cvili

Neka kiša travu pita zašto smo se snili

pa shvatili da smo jedno drugom i previše mili

A onda pobegli, u ljušture skrili

...

"Neka plače nebo"

© Vladimir Đorđević

Перевод - Душица Лабовић

...

Пусть небо плачет

пусть майский дождь льется

чем дольше сможет,

пусть спрячется слеза

что щоку печеть.

Потекла она,

когда холодно,

"С богом", я услишал.

Пусть облако заплачет

что мою душу грустить.

Пусть капельки крупные

смоють всю горечь,

пусть космом закричить

громамы сыльним,

без её я не умею

на земле жить.

Пусть небо плачет,

рыдаеть, кричить,

пусть дождь траву спросить

почему мы снились

и пойметь что мы друг другу

слишком много милие.

А потом сбежали

и в кокон мы скрились…

 ...

"Пусть небо плачет"

Владимир Ђорђевић

Snohvatica

Mašta ti se snohvatila,

od tad lepe snove sanjaš

A niz suzu, radosnicu

silne misli ti odganjas.

Takav pogled, tu toplinu,

ne izdrži srce moje

Tvoje suze radosnice.

kao da mi noći kroje

Zaljubljivanja

Rasute ti kose po jastuku belom

Mirne snove snivaš, osmeh te odaje

Molim Boga da taj prizor što duže potraje

jer, lepotu koju nosiš nebo retko daje.