Dan od
olova, rosulja me kvasi
Kvasi i seća
me - da leškariš znala si
Da leškariš u krevetu sunce čekajući
mrzovoljnim pogledom proklinjući kišu
gledajući oblake kroz ovlažen prozor
kako tužne stihove nad gradom nam pišu.
Dan od olova, od rosulje bežim
u prvu kafanu (da sećanja zgazim)
jer, pljusak što dolazi probudiće čežnju
A ono što ne umem ne želim da pazim.
© V. Đorđević - 2015
Нема коментара:
Постави коментар