Svakog aprila

April je.
I kao, proleće. 
Sunce se sa oblacima nadmeće.

April je.
I kao, sećam se;
Sećam se svih naših ludosti
Sećam se bila si, pa onda nisi
Sećam se, nečiji pogled
uvek je pitao - Čija si?

Sećam se, a tada reči ne vrede
Znam, prošle su nedelje, meseci, godine
Kalendar stari gledam
U nekom kvadratiću aprilskog dana
upisano je tvoje ime

April je.
I, kao, proleće.
I raste novo cveće.
Zemlja se i dalje okreće.
A mene ljubav odavno neće.

© Vladimir Đorđević - 2015.