Ne besni

Hiljade života nas dvoje prođosmo,
milione poljubaca od drugih skrivasmo,  
a bilion godina malo bi nam bilo  
da mi tako ljutičava opet pričaš milo.

Desetak si puta ljutila se tako,  
stotinak te puta nisam ni dotako,  
hiljade života prođosmo nas dvoje  
a još uvek deliš na tvoje i moje.

Daj smiri te strasti, ko mače si besna.  
Ajd opusti malo, koža nam je tesna.
 I seti se lepih dana i bivših života,
da pokopam sve te slike bilo bi greota. 

Hiljade života i susreta prođosmo,

milione uzdaha jedno drugom dasmo,
bilion će godina opet nam proteći
a "Volim te!" ni stidljivo nećemo izreći.

Takva nam je dušo srodna prokleta sudbina,

odredio Bog je davno - srešćemo se Ti i ja.
Pa sad kroz živote onaj pravi tražimo
osećanja skrivena jedno drugom dražimo.

Zato nemoj besna biti, mače umiljato.

Znam ti dušu čistu ma kolko se krila.
Spojiće nas ponovo neka viša sila.
I besna ćeš biti meni uvek mila.

© Vladimir Đ.

Светом Сави

Свети Саво просвећујеш Србију нам целу

Васељеном Ти се прочу по речи и делу.

Ево отварамо очи за поруке златне твоје;

Твојих речи и поштења само зли се боје

И они што не желе с вером да се споје.

Свети Саво сад те славе деца понајвише

Анђелчић би сваки мали да о теби пише

Верују у твоје речи, памте твоја дела

Амин Божји нек те прати и Србија цела.

Čekajući sneg

Nežno telo privila uz mene

u strahu od vetra što dolazi.

Noćnu kišu sa mnom osluškuje,

mirisom mi svako čulo truje.

Uzdahom mi greje vrat i obraz

dok šapuće pitanje - "Kažu da će sneg?"

Odgovaram tiho da kišu ne uvredim

"Vrištaćemo kao deca kad zabeli breg."

Zagrljeni do po' noći slušali smo kišu.

Naše duše zimu vole, tad k'o jedna dišu.

A kada je svanulo pod posteljom toplom

kroz prozore gledasmo pahulje što njišu.

© Vladimir Đorđević