Da sam ovu pamet imo

Danima sam tražio načine

od sebe da udaljim tebe.

Mesecima biro sam začine

da nam ljubav oboma presedne.

Namera je bila vrlo prosta -

da ne trpim tvoje reči bedne.

Meni si servirala psovke

a drugima neke reči čedne.

Sada vidim - nekoga si našla.

Vidim da je na tvojoj razini.

Samo ti sa takvima šetaj

i o mojem životu ne brini.

Da sam barem imo ovu pamet

kad verovah u nevinost tvoju

ne bih dane gubio na tebe

išo bi mi život ko po loju.

Gospođica Mašta

Tako duboko  skrivena u nama.

Godinama šćućurena

u prikrajku lavirinta naših nadanja,

čekajući svoje drugo Ja,

sedela je ona, Gospođica Mašta.

Krila se

od svakog slučajnog prolaznika

kroz naše živote,

otimala se pokušajima

da je predstavimo drugima

u polumračnim sobama

sa mirisom požude,

bežala sve dublje

niz isprepletene hodnike

obrasle paučinom

nedoživljene strasti

i tu uplašena drhtala od straha

da je ne poklonimo

pogrešnoj duši

u trenutku ushićenja.

Šćućurena,

i u stalnom bekstvu ka dubinama,

zatvarala je uši da ne čuje uzdahe

gubljenja vremena

u telesnim spajanjima.

A onda je,

čuvši uzdrhtale glasove

tvojih i mojih neiskvarenih misli

prepunih nevinog iščekivanja

sudbinskog magnetizma,

poskočila u želji da čuje

milozvuk naših šapata.

Osetila je svoje vreme

i u transu od opojnog slaganja

tvog tihog vriska u potrazi za srodnim

i mog dubokog uzdaha olakšanja

iz saznanja da ipak postojiš,

isplivala je na površinu naše svesti

noseći sa sobom sve želje

koje nije htela ni sa kim da deli.

U bekstvu više nije, više se ne krije,

sada nama hrli da sputanost dugu

prelivima nežnosti zauvek zalije.

Sva čekanja preduga na trenutke ove

zauvek nam prašta, Gospođica Mašta!

Sumorna pesma

Sumorna neka vremena druže.

Sumorno nebo, sumorni ljudi,

sumorni snovi iz kojih bezvoljno

ulazimo u sumorne dane.

Sumorna lica druže susrećeš,

od sumornih pogleda okrećeš glavu

u sumornu budućnost uporno gledaš

i u njoj polegnutu, uvelu travu.

Sumorni oblaci uz vetar plove,

sumorne misli sreću ti love,

sumorne noći bez trunke mira,

u sumorni život svako ti dira.

Sumorno biće dragi moj druže

dok korova cvetovi glume ruže,

sumorno biće dok crtu ne staviš

i prestaneš u korovu da se daviš.

Sunce ti dolazi novo sa istoka

sumorne oblake gura na zapad,

sumorna  misao u bekstvo kreće,

ljubav i sreća kreću u napad.

Sumorna neka vremena druže.

Nikom ne cvetaju crvene ruže.

Al' ima još puno lepih cvetova

što mogu lepotu svetu da pruže.

Lepša vremena stižu druže!