Naša reka

Krišom sam sa obale gledao
kako te nežno miluje reka,
srce je tuklo od silne žudnje
ali mu rekoh da ljubav sačeka.

Kraj te smo reke  odrasli zajedno
uz dečiju ciku i osmehe nevine,
pa ovaj osećaj u meni što raste
pomalo počinje dušu da brine.

Odavno deca nismo, to znamo.
Odavno nema igre dečije.
Leto nas dovede u rodni kraj
gde sve je svačije i sve je ničije.

Pogledom prizvah dane mladosti,
nestašluke, udvaranje čedno.
Tada nisam znao - kraj naše reke
raslo je devojče života vredno.

Srce je tuklo od silne žudnje
ali mu rekoh da ljubav sačeka.
Kao što nas dovede ponovo
i ljubav doneće naša reka.

pesma iz knjige pesama u pripremi
"Od ujeda do lepote (deo 2)" 
© Vladimir Đorđević - 2015