Poslušaj mi oči

Pobegla si.

Poslednje reči nisi čula.
Nisi ih želela čuti.

Sada, kada si daleko, ne mogu ih reći,

jer, reči dobijaju smisao tek onda

kada oči bez treptaja jedne u drugima

ispitivački duboko traže zrnevlje sumnje.

Zato i čuvam te reči od kojih si, u strahu

da sumnju u mojim zenicama nećeš pronaći,

pobegla bez poslednjeg pozdrava.

Neću ih pisati u pismima, papir je pregrub.

Ni broj tvog telefona okrenuti neću,

ne želim da u etar odu gubeći svoju smislenost.

Čućeš ih onda kada osetim lutanje tvog pogleda

tužnim i beskrajnim dubinama mojih očiju
u potrazi za razlogom da u njih ne poveruješ.

Veruj mi, ni jedan razlog pronaći nećeš.

Shvatićeš samo da bekstva bez pozdrava
povređuju više od reči koje nisi želela čuti.