Na trošnom pragu brvnare
duboko u šumi na
proplanku
usamljen sedi uz
pesme stare
čeka da sećanja
na Nju ispare.
Pogledom prati
sunca putanju
veverice hod po
tankom granju
od jutra do mraka
sa praga ne ustaje
život sve brže od
njega odustaje.
Rešio nekad da
bez nje neće
šetati poljima
kroz letnje cveće.
U vrlet pobeže od
divljeg sveta.
Evo, već prođe
godina deveta.
Nije saznao
(znati nije hteo)
nevernici na
vernost se kleo.
Našla je drugog,
sad njega vara.
Ljubav joj
strana, njoj je do para.
Na trošnom pragu brvnare
predveče čuje se
zvuk gitare.
Akordi njihove
pesme stare.
I glas što pevuši
reči vernosti
za kojom njeni
snovi ne mare.
Mariti neće dok
crte na licu
zbog bludnog
života ne ostare.
Нема коментара:
Постави коментар