Steže.
K'o hladan,
metalni obruč
lomi mi rebro po
rebro dok ne stigne do srca.
Uzalud se ono
bori
da svojom
vrelinom istopi oštre igle
što bodu i
probijaju svaki preostali delić oklopa
kojim sam skrivao
svoj mir čuvan za tebe.
Steže. Guši se
srce.
A obruč bola ne
staje.
I neće stati dok
muke ne prekrati.
Нема коментара:
Постави коментар