Iz praha izrastoh

Gledao sam stamene borove

Suncem vrelim obasjani

vatrenu plimu na megdan izazvaše

I nestaše u pepelu snage svoje

Gledao sam prastare hrastove

Kišama sočnim zasipani

prizivaše oblake sa juga i severa

Padoše u truleži korenja svog

Gledao sam polja zlatnog žita

Vetrom blagim ustalasana

poželeše orkanski ples pred žetvu

Polegoše. Belinu brašna ne dočekaše

Gledam travu po kojoj gazim

Posustala pod stopama naših zabluda

još uvek je zelena, još uvek čila

I s prvom rosom zelenija biće

I s prvim suncem busen razbuktaće

Što bliži smo prahu iz koga nastasmo

Što manje tražimo a više dajemo

Jači smo

I jači!

...

"Iz praha izrastoh"

© Vladimir Đorđević

februar, 2019.

Ubrano s neba

Gde su?

Gde su nestale?

Gde odoše reči meke

što sakupljah ih sa noćnog neba?

Zar ih zavede sunčev zrak?

Zar ne zna da mi stih treba?

Stih o njoj.

Ili, stih o meni.

Stih o čoveku, stih o ženi.

Stih o jutru, danu, noći.

Pesma o tome kako će doći.

Kako ću sada snage smoći

da sneno pogledam te setne oči?

Vrati mi reči zavodljivo Sunce!

Vrati mi stihove noćima brane

nebeskog svoda kad padnu grane.

Snove ću, evo, i danju tkati, jer

danju sanjarim a berem ih noću.

Noću uz Mesec i zvezda roj

lakše odsamujem svoju samoću.

...

"Ubrano s neba"

© Vladimir Đorđević

februar, 2019.

…

Photo © Karin Walter, on Pinterest

Orosi usne vinom ljubavi

Pitko je vino crno

Pitko je belo,

Pitko crveno.

Pitka je ljubav crne

Pitka je ljubav plave

Pitka je ljubav žene

sa kosom crvenom.

Zar ljubav bira boju?

Boju kose, očiju, kože?

Boju vina što usne okvasi?

Ljubav ne bira dan.

Ne bira mesto, ni trenutak.

Samo se kockice sudbine slože,

osećanja zbune, strasti namnože.

Uz vino i ljubav do neba se može!

...

“Orosi usne vinom ljubavi”

© Vladimir Đorđević

Februar, 2019.

...

Srećna Vam oba praznika :)

S dna duše

Imala si

te čudne manire

da reči ti

iz džepova vire.

Al' ih nisi

izreći umela...

Možda nisi...

Možda nisi htela?

Možda nisi smela?

Jer, zbogom je

izreći baš teško

I teško je reći -

Idi, moja greško!

Još teže se srce

s rastankom pomiri.

A najteže biva

kad kletva samoće

s dna duše proviri.

...

"S dna duše"

© Vladimir Đorđević

februar, 2019.

Od jedne subote do prošle srede

Da li sam voleo?

Zašto ponovo preslišavam sebe?

Možda je sunčani februarski dan

u srce udahnuo mirise proleća?

Možda se, u zanosu prežaljenog,

ranjeno srce starih rana priseća?

Da li sam voleo il opčinjen bio?

Možda sam i jedno i drugo

od svih pa i od sebe samoga krio?

Možda sam samo lagao sebe

da bih prekratio zimske noći

znajući da s prolećnim ushićenjem

novi će pogledi na svet doći.

Da li sam voleo ili dopustih olako

da slatkim me rečima Ona zavede?

Da li sam voleo?

Februarskim suncem opijen, priznaću -

Voleo sam je.

Od jedne subote, do prošle srede.

...

"Od jedne subote do prošle srede"

© Vladimir Đorđević, februar 2019.

…

photo © Željka Dimić, “Palić”