Prošlo je sve

Prošlo je sve.

Pogazih sne.

Više mislima ne luta tvoje lice.

Ne osećam više krivice.

I hvala ti za doživljeno.

Izvini što na sve naše gledah iskrivljeno.

Da nisi došla u trenutku pravom

okrenuo bih se putu nezdravom.

A sada,

kada prošlo je sve,

kada pogazih sne,

shvatih kakav sam danas

a kakav sam bio pre.

Kao po zakonu nepisanom

naiđe neko ko život ti menja,

probudi u tebi dečačka htenja.

Al' samo prođe,

čačne ti dušu,

ostavi pečat za život celi.

I onda se pitam - šta smo to hteli?

Prošlo je sve.

Pogazih sne.

U misli ipak nesvesno svratiš,

ali ti ne dam da se vratiš.

Nisam za tebe.

Ne želim da patiš.

Manje boli

Manje boli

tišina u osami

od veštih igara

koje igraš sa mnom.

Zato reših tačku

ogromnu da stavim

na sve što istrpeh

i otvorim dušu

samo svetu svom.

Bol umanji

i pesma što nastane -

olakšava noći,

ulepšava dane.

Svakog jutra nova

na jastuku osvane.

Desi se

Desi se - stanem.

Da dišem prestanem.

Setim se -

cilj nam je nadomak ruke bio.

Cilj bi nam život lako promenio.

Sve sumnje u nama bi iskorenio.

Strpljiv sam bio.

Čekao.

Krio.

I, izgleda samo vreme gubio.

Desi se - stanem.

Da dišem prestanem.

Ali taj tren sve kraće traje.

Nastavim.

Bolje je da ja nestanem.

Život za život jednom se daje.