Nebo mi se jada

Kiša pada, nebo mi se jada.

Ni na njemu nema više sklada.

Mokro sve je. Krovovi, ulice.

Suzno mokro i moje je lice.

Kapi kiše vešto suzu kriju.

Dižem glavu da tugu mi speru.

Lep trenutak da oteram neveru.

Kiša pada a nebo se jada -

dal' će opet gore biti sklada?

Ne pričaj o njoj

O njoj mi ne pričaj -

rane su još sveže,

i što duže o njoj slušam

meni je još teže.

O njoj mi ne pričaj -

srce se raspada,

da ikada zavoli me

nestala je nada.

Dve duše nekada smo

spajali u jednu,

za nju sam imao

samo miso čednu.

Ne pričaj o njoj -

duša mi se cepa,

zbog toga što dobra je

a ne što je lepa.

Ne pričaj o njoj -

tugu mi ne kvari,

pusti da mi srce

do kraja iskrvari.

A srca su naša

kucala ko jedno.

Sada se osećam

potišteno, bedno.

O njoj mi ne pričaj -

ne budi sećanja,

sada shvatam šta su

prazna obećanja.

На Богојављење (2)

На Богојављење мисли сређујем,
лом у души преуређујем.
Гледам дубоко, гледам широко,
снагу ми даје Божије око.
Јави се Христос и вољу ми врати
за нову будућност, за душу што пати.
...
Na Bogojavljenje misli sređujem,
lom u duši preuređujem,
gledam duboko, gledam široko,
snagu mi daje Božije oko.
Javi se Hristos i volju mi vrati
za novu budućnost, za dušu što pati.

На Богојављење (1)

Некрштеним данима већ време истиче,

пред поноћ послушај од давнина приче -

огледалце пре сна ти под јастук стави

онај ко је суђен у сну да се појави.

Ил' чекај да небо се отвори у поноћ,

само једну жељу (од свих које имаш)

замисли тихо уз поглед ка звездама.

Ником је не причај - испуниће се сама.

Од воде и брашна тесто замеси

три куглице справи, у две име стави,

убаци у воду што к'о љубав врије

да се више суђени од тебе не крије.

Када сване до потока недирнутог оди

ca зрном кукуруза и пшенице родне

и уз речи "берићет за све њиве наше"

пожели да земљица живот препороди.

А онда водицом умиј лице бело.

Протрљај образе, и усне, и чело.

Година да прође здраво и весело.

Zavaran

Stidljiva pitanja tvoja srušiše stameni zid

koji je uvek delio ljude i mene.

Pronašla si način da uđeš u moj svet

skrivenim puteljcima koje niko znao nije.

Osetivši da lice koje pokazujem drugima

kao bedem čuva moje unutrašnje misli

slatkorečivom tišinom si uporno kopala

i tako dostigla najveće dubine mog bića.

Priznajem - predao sam se.

Zavaran slatkim osmehom tvojih očiju

otvorio sam sve kapije, sva vrata duše.

Obmanut glasom anđeoskih šaputanja

ispričah ti sve snove, sve svoje nade.

Zaveden obećanjima o svetlom cilju

predadoh se tebi, na kolena padoh.

Priznajem - očaran sam bio.

I zato sada, kada me još jedna zima

podseća na prve nevine i stidljive reči,

slažem mozaik svog razočarenja.

Ne bežim od sećanja - mirno ih podnosim.

Žrtveno jagnje još jedno prinosim.

Priznajem - žrtva sam tvoja.

Time se ponosim.