Prećutati istinu

Niko da prizna ne želi, ali 
i sami na licima drugih,
doduše krišom, vidimo -
Nismo k'o nekada veseli.

Niko da prizna ne želi
da od života ništa ne osta.
Niko da prizna ne želi.
I niko ne želi da kaže - Dosta!

Sve se sakupilo u malo jada
od onog juče do ovog sada,
sve vrti se oko onih "nekih",
pogleda lažljivih, lažno poprekih.

Niko da prizna ne želi
da sa mukama krevet deli.
Niko da prizna ne želi
da u materinu ode svet celi.

Iznikli k'o trava na kiši
stigli su "učeni" (i smešni ljudi).
Svaki od njih savete deli.
Svaki od njih život nam kudi.

Niko da prizna ne želi
da do grla voda je došla.
Niko da prizna ne želi
da lepša su vremena prošla.

Da li politika gaji nam žito?
Dal neko se pita "Jel' dete sito?"
Da li se pitaju "učene" glave
sa kim sprdnju namerno prave?

Niko da prizna ne želi, ali
i sami na licima drugih,
doduše krišom, vidimo -
Nismo ko nekada veseli.

Niko da prizna ne želi
da s' drugima sličnu sudbinu deli.
Tako nam treba!
Sami smo hteli!

 © Vladimir Đorđević - 2015