Kada noć te obuzme (napisah joj pesmu)

Noć me obuzela

I napisah

Ne samo stih

Na gomili pesme se mešaju

Ali, šta to više u životu vredi?

Šta vredi kada stihom jecaš

a neko drugi tome se raduje?

Šta vredi kada neko voli

da tuđim se bolom greje?

I smeje se, smeje...

Olovni vojnik

Probah, ali,

uspeo nisam

Ne umem da ne volim;

da ne volim tu igru reči,

te tanane misli pune žestine

Taj poziv srca što vetrove budi

i vrisak što tiho probija grudi

Al' naučih gde sam

I ko sam

I šta sam

I, ne veruj kada more ustalasam;

to samo je varka, privid žestine

S jutrom, Olovni vojnik iz snova

ili pobegne, ili pogine

...

"Olovni vojnik"

© Vladimir Đorđević

Napiši joj pesmu

Piši pesmu pesniče

Piši...

Piši je kao da poslednja će biti

Piši...

Ne spavaj ove noći

Ispuši tonu cigareta

Ma, zašto bi brinuo,

sudba ti je odavno ukleta

Ispi tonu vina crvenog

da setiš se kose njene

Piši...

Piši o nestaloj

Ne gledaj u mene

Ne pitaj me ništa kroz ogledalo

Vrati se, uzmi pero, i

ne štedi srce

Ne štedi beli papir

što nevin je k'o njena duša

Ne spavaj ove noći

Pusti da sećanja ovladaju tobom

U sobi punoj dima

razaznaćeš njene oči

Crveno vino zamutiće ti pogled

Ponoć će pojesti

poslednje titraje nadanja

Ne gledaj me u ogledalu

tim izgubljenim pogledom

Znam, voleo si je, ali

ne na onaj način

kao što drugi je vole

Znam, takve ljubavi

do dna zabole

Piši pesmu pesniče

Ispuši tonu cigareta

Ispi što više vina crvenog

Nje nema, pa nema

Ali, možda će te

uzeti Bog

...

"Napiši joj pesmu"

© Vladimir Đorđević

Jedno drugom krali smo snove (deo pesme)

Šta to radiš?

- Kradem ti srce!

Zašto?

- Volim da ga čuvam.

Hoćeš li mi ga ikada vratiti?

- Hoću.

Kada?

- Onoga jutra kada zaboraviš

da je kod mene.

...

(deo pesme) "Jedno drugom krali smo snove"

© Vladimir Đorđević

Fenjer (Leptirica - 2)

Hodnicima tame lutao sam bezglavo

i tražio fenjer da stazu osvetlim,

do kraja tunela beznađa i srama

srce i dušu novom mišlju podarim

Kroz memljivi smrad ovdašnjeg sveta

gazio sam poput roba mračnog uma

dok ne stigoh do mirisa što opi mi čula

Ukus stiha osetih

Zaseni me snagom slada i gorčine

K'o opijen slušah dašak novih nada

Nikad ne čuh takve reči, k'o plima me plaviše

Iz tunela mračnog lepotom izbaviše

Nađoh svetlost u svom srcu, a dušu pročistih

Počeh kovat rime svoje od potoka bistrih

Ali, avaj

K'o što kažu - Lepo što je, kratko traje

Miris nesta, ona ode, da drugima svu lepotu

svoga stiha vatrenoga, nesebično perom daje.

Odletela leptirica, jarke snove je usnila

Osta samo srce puno, bistra duša,  pročišćena

Ali, spržih svoja krila

...

"Fenjer (Leptirica - 2)"

© Vladimir Đorđević

Leptirica

Ima dušu leptira

Nežne reči za svakoga

Ima srce preveliko, veće od sveta

K'o kometa osvetlila tamno nebo

Zasenila zvezde što lepotu glume

Mesec poslala u snove

Svemir vratila u kocku šećera

Razbila oblake sa tmurnih stranica istine

Prognala reči isprazne iz istorije ljubavnih priča

Poletela višlje od snova nedostižnih

Poljubila nebo, vratila se

I, ostala svoja

Prepuna lepih i veselih boja

...

"Leptirica"

© Vladimir Đorđević

Vredi li?

Biti iskren, kulturan, suzdržan

Vredi li biti takav u vremenu

u kome se ljubav sakrila u najveće dubine okeana

i tamo čeka da vrate se oni ideali

što vekovima su ispunjavali ljudsko srce

Vredi li biti iskren kada sa druge strane

u očima ljubljene prepoznaš laž i prevaru

Vredi li biti kulturan kada iz njenih usta

začuješ reči koje ne priliče ženi

Vredi li biti suzdržan u trenutku kada

ti uši propara reč koja na mržnju zaliči

Vredi!

Sačuvaj svoje iskrene misli, kulturne reči

Suzdrži se

Ne spuštaj se na nivo onoga

ko umišljeno gazi po tebi i ljubavi

Napiši pesmu koja će ti pročistiti misli

Reci joj da je voliš, okreni se i idi

Idi svojim putem dalje

Jer, ako je jednom povredila tvoj ponos

povrediće ga još puno puta

Vredi li praštati?

Vredelo ili ne, oprosti

Lakše ćeš disati, lepše pisati

I čekaj da ljubav prepuna ideala

izroni iz najvećih dubina okeana

Tada ćeš shvatiti da vredelo je

Čekati

...

"Vredi li?"

© Vladimir Đorđević

Sve u jednom

U njoj se sve spojilo

I Zemlja, i nebo, i more, i vetar

Zemljotresi, komete, talasi, oluje

O kosi, očima, usnama - ne smem!

Ako prva reč preko usana pređe

neću umeti da zaustavim vulkane

I ova noć me ka njoj vuče

Ne spavam, jer, ludo srce

ko bubanj tuče.

U njoj se sve spojilo

Mudrost, dobrota, tišina svemira

Postala je uzrok svih nemira,

pa nemirno po sobi šetam

i ponoć čekam da sakupim misli

sa poda, zidova, sa plafona

Pobacah ih dok pisah pesme

jer iz daljina dolete Ona

Kroz nju sve protiče

Potok u reku, sve tako do mora,

do okeana presahlih nadanja

Natopi sušnu dušu životom,

zapleni srce dobrotom,

zaseni Sunce lepotom.

U nju se stopilo sve što sam tražio

Tražio lutajuć kroz živote mnoge

I, možda je svemir baš tako hteo;

da jednom je sretnem i upoznam želju

za nedostižnom divotom

Da saznam šta je platonska ljubav

i shvatim bezvremenost svega oko nas

Kroz nju sve protiče

Svi moji životi, prošli, budući

A nada ne umire

Možda će u nekom narednom,

kada se ukrste putevi zvezda,

mojoj duši doneti spas.

…

Sve u jednom

© Vladimir Đorđević

Polje ruža - deo pesme

I sve će ostati pod grmom ruže

Ne smeju ruke da se pruže

I ne sme vetar reči da raznese

stepama, šumama, planinom tišine

Možda će nekada, kad rodim se ponovo

želju za tobom praznina da utiša

Možda će ljubav sama da mine

..

deo pesme "Polje ruža"

© Vladimir Đorđević

Navikoh

Navikoh da živim sa tim u sebi

Nekad bih pisao, nekada ne bih

Nekada upamtim pa brzo zaboravim

Ne želim sebi dane da kvarim

Pisanje nije od života preče,

al' kako sprečiti reku da teče?

Reku reči što s neba se sliva

Reku što misli bujicom naliva

I nema tu nauke, to se ne uči

S rođenjem negde u dušu se usadi,

godinama podsvest muči,

pa desi se neka besana noć

u kojoj otkriješ da imaš moć

Moć da prekrajaš poruke s neba,

drugima poklanjaš duševni hleba

Jata ptica u rime da pretvoriš,

da se sa svakom rečju izboriš

Moć da patiš, ali, sa osmehom

Prolazni život da braniš stihom

...

"Navikoh"

© Vladimir Đorđević

Ptica i svitac

Naleti čovek na kamen ludi

pa što je "pao" posle se čudi

Čudi se svojim nestvarnim htenjima

Čudi se onim moždanim vrenjima

Čudi se Zemlji, Suncu, Mesecu

Al' gle tog čuda -

ne čudi se laganom ptičijem percu

I onda juri za pticom dragom

a ne zna da ona svom svojom snagom

beži od njega u visine

dok želja ga za njom nekad ne mine

Naleti čovek na kamen ludi

Kamen je kamen

Ptica je ptica

I ptica čeka presvetlog Svica

Da proguta letom svu tu žestinu

Da smiri se Svet

Da želje minu

...

"Ptica i svitac"

© Vladimir Đorđević

Poslednji beg

I ponovo bežim

Da li od sebe il' svojih snova?

Ne shvatam igru velikih želja,

ne vidim cilj na kraju puta,

ne umem više korak da pratim

Da li umem život da shvatim?

Bežim

Bežim od svega što mi prija

Od sebe, tebe, stihova svojih

Sklanjam se u onaj tamni kutak

gde dan prolazi za trenutak,

gde ponoć čekam, hladnoću neba

Bežim, jer nebo mi sada treba

Ali nebo me još uvek neće

Kaže mi -

"Još mesta nema ovde za tebe"

A kandža krivice grebe li grebe;

Zbog bekstva od svega što je lepo

Zbog koraka puštenog u carstvo kleto

Zbog tame što mi dušu obuze

Grebe, ne staje, srce mi uze

Bežim daleko u kutak tame

Na ovom svetu, u ovom životu

sreće nema, nema je za me

...

"Poslednji beg"

© Vladimir Đorđević

19. April 2019.

Čistilište

Lako je stihom ćutati

Lako je zaboraviti

Puno lakše no voleti

Voleti iako voleti ne smeš

Voleti jer to jače je od tebe

A biti miran, i stihom ćutati

ma koliko hteo zaurlati

I treba znati da zaustaviš

potajne strasti što duša ište

Život je kratak, a Svet je samo

usputnih duša čistilište.

...

"Čistilište"

© Vladimir Đorđević

Još jedna besana noć

Želela si pesmu

Lepšu od one koju već si čula

dok smo ispijali pivo penušavo

sa željom da poljupci ugase penu

ustalasalog okeana nadanja

I evo, pišem

Pesmu mrtvih ljubavi

Pesmu neostvarenih snova

Pesmu koja će boleti oboje

Pišem

Olovka besno cepa nevinost papira

Takva je naša ljubav

Nevina, krhka, ko izlegli ptić

A tako jaka, olujom poneta

Iz dubine tvojih očiju munje

Tako malena, a tako jaka

Kosu baršunastu vetar podiže

u visine samo njemu znane

Hod antilope što izmešta

centar planete

Kada te ugledam tako nežnu

otpočne pesma u glavi da plete

rime bajkovite i sonete

Zrelost nabujala vri iz tebe

a radoznala ko nemirno dete

I pišem, pišem

Ne mogu da prestanem

Ove noći moraće papir da istrpi sve

Pišem, maštu razbuktavam

Ne umem da sakrijem

Tebi se klanjam

Takvu lepotu video nisam

Prepun je pehar darova tvojih

Ko da sve pesme što napisah do sad

samo za tvoju lepotu krojih

Noć neka teče, zvezde nek padaju

Mesec nek sija najjačim sjajem

Sve što sakupih u ovom životu

ja noćas samo tebi dajem

Noć neka teče, valjda će proći

Možda ću zorom spaziti oči

Tvojima slične, tamne, duboke

Pomalo umilne al' više preke

Baciću pogled, ko svako što bi

Znam da će iskra u srcu drhtati

Ali kad očima umornim shvatim

da ona nije, nije ko Ti

Zastaću, voleću

Sve to što imaš

Jer, ono što celog života tražih

To si Ti

I samo Ti!

...

"Još jedna besana noć"

© Vladimir Đorđević

Lokne

.

Pokušah da pobegnem

Da pobegnem od očiju

što dubinom plene

Da pobegnem od kose

blago uvijene

Od lokni što mirisom

opijaju mene

Bežao sam, vraćao se

Nisam znao srcu šta je

Nije htelo da uzima

Htede samo da se daje

...

"Lokne"

(blog verzija)

© Vladimir Đorđević

Hoće li stati?

Kad reči krenu, pa nižu se, nižu

I kraja nema do slatkog sna

Upitaš sebe - Hoće li stati?

Hoće li stati vrtlog bez dna?

Al' kraja nema kad iskrenost teče

a uz to, mirno je i tiho veče

Kao slavuji sa grane na granu

reči cvrkuću, ne žele da stanu.

Kraj se ne nazire do slatkog sna

Pa upitaš sebe - Dal' to sam ja?

...

"Hoće li stati?"

© Vladimir Đorđević

Tiho

Ako napišem reč

ukopaću sebe u stih

I tu ću ostati, zauvek

miran i tih

Tišinom zborimo, stih nam je kletva

Reči se ređaju, besciljno prazne

U glavama slike se ređaju razne

Znam da sudbina dati nam neće

ni tren pogleda, nimalo sreće

Znam da vreme lepotu krade

Tad gube se nade, zamrznu slike

Tad nestaju one želje velike

Svaka je reč još jedan teg

Moje misli kreću u beg

Što dalje od tebe, tih osećanja

Da bol bude mekša i manja

Napisah reč, napisah stih

I srce, i duša, i misli bole

Al' ostaću noćas

miran i tih

...

"Tiho"

© Vladimir Đorđević