Namera

Mala grimasa na tvom licu,

slična osmehu,

dovoljna je da dan

presvučen sivilom

oboji duginim bojama.

Ostao je urezan

izraz tvog lica

u nekom zapećku sećanja.

Ali, uvek se pojavi

kada oseti da mi je potreban.

Od ranog jutra, kada,

kao igračka na opruzi

iskoči iz prikrajka,

ne gubi se, ne odlazi.

Pred očima titra

kroz izmaglicu sivila i

ulepšava svaki minut,

razliva radost, toplinu.

Smešiš se dok ovo čitaš.

Smešim se i ja.

Jer, da osmeh ti iznudim

makar ga ne video,

bila mi je namera.