Земљо Србијо (Zemljo Srbijo)

Данима тукли су са циљем лажним,

играли игре оружјем снажним,

очи у очи нису смели,

зато су сатанске замке плели.

Тукли су децу, жене и старе,

још увек те ране болно крваре.

Србијо земљо части и крста,

не дај никоме и не дај никада

у нато робове да те сврста.

Имаш историју и децу твоју!

Не дај другима авлију своју!

 ...

Danima tukli su sa ciljem lažnim,

igrali igre oružjem snažnim,

oči u oči nisu smeli,

zato su satanske zamke pleli.

Tukli su decu, žene i stare,

još uvek te rane bolno krvare.

Srbijo zemljo časti i krsta,

ne daj nikome i ne daj nikada

u nato robove da te svrsta.

Imaš istoriju i decu tvoju!

Ne daj drugima avliju svoju!

...

Vladimir Đorđević (2012)

Vraća se nada

Prošla su davno lepa vremena

u kojima čovek je voleo čoveka,

zaborav odnese osmeh sa lica

al' neće ovako ostati doveka.

Velika borba još uvek traje,

lažne nam norme neko kroji,

veruj mi ipak da čak i on se

svojih koraka pred Bogom boji.

Sećanja ostaju na mirne duše

kakve su ljudi nekada gajili,

pamtiš i čekaš da svo zlo prođe

a onda dosanjaš što drugi su snili.

Proći će sumorni dani bez smeha,

zlo će se povući gde mu je mesto,

tople će reči svetom zavladati,

dobro će sesti na svoj presto.

© Vladimir Đorđević (2014)

Ponoć (prva prolećna)

Drveće krošnje nad putem nadvilo

što vodi me kroz carstvo sena,

i dalje tragam prostranstvom snova

što ih izazva nestvarna žena.

Zime i zime, noći i noći

dolazila ona je u moje ponoći,

i uvek u sobu kad nogom kroči

skrivala vešto čudesne oči.

Pred proleće ovo ostavih senke

po zidovima da igraju igru svoju,

krenuh na put sa nade puno

da naći ću skrivenu dušu moju.

Još uvek beskrajnom zemljom tragam

a proleće evo, i ovde stiže,

prekriva ulaze u pećine skrivene,

al' ipak osećam, sve sam joj bliže.

Mesec i zvezde igraju igru,

ženi iz mašte zdušno pomažu,

uvek kad pitam "na koju stranu?"

znam da probaće da me slažu.

I zato put svoj sam biram,

prepreke gaziću do skrivene želje,

od njenog lica i ruku njenih

moram pronaći lepše i belje.

© Vladimir Đorđević